Jezička politika i JK

Još jedan stari post sa starog bloga.

***

Kada se spomene politika, većina nas oseti blagu jezu i latentni bes ili fiziološki manifestnu mučninu, ali obećavam da ćemo se baviti samo jezičkom politikom. A to je nešto drugo, ili bi bar trebalo da bude drugo.

Situacija je sledeća: jezička politika je politika nekog društva u oblasti jezika, odnosno skup principa, stavova i odluka u kojima se ogleda odnos te društvene zajednice prema verbalnom repertoaru kojim ona raspolaže. Pod pojmom društvo, u ovoj definiciji koju navodi Ranko Bugarski u knjizi Jezik u društvu, podrazumevamo institucije, grupe i pojedince koji utiču na jezik, posredno ili neposredno. U našem, srpskom slučaju, da nije udžbenika, teško da bismo mogli govoriti ko to utiče na jezik. Institucije su verovatno Institut za srpski jezik i Ministarstvo prosvete, te Ministarstvo nauke, ali kada se u javnoj komunikaciji, jeziku medija i štampe o tome govorilo? Da li mi uopšte imamo predstavu o tome da se na i u jeziku nešto radi? Da ne spominjemo da postoje pravna akta koja se bave jezikom. O tome nismo obavešteni. A i što bismo bili? Neki bitniji ljudi od nas malih nisu bili obavešteni ni o nekim bitnijim stvarima od jezika.

Ovih dana sam u dokolici, a sa ciljem relaksacije, uspela da propratim muzičke emisije, te sam rešila da sa vama malo progovorim o tome. Pokazaću vam u kakvoj su vezi muzika i jezička politika.

Zavirivanjem u jezičke politike drugih nacija, došla sam do podatka da je u Francuskoj zakonom regulisano koliki procenat pesama na francuskom jeziku mora biti zastupljen u muzičkim programima radija i televizije. I on je veći od 50%.

Podstaknuta francuskom regulativom o zastupljenosti  francuskog  jezika u muzičkim emisijama na radiju i televiziji,  malo sam pretražila internet kako bih našla dvojezične tekstove (u kojima je bar jedan jezik srpski), a  za jedan od njih sam rešila da uradim i stilističku analizu. Naime, radi se o tekstu koji je napisala Marina Tucaković, zvučno ime naše estradne scene. Tako bar  tvrde upućeni, a ja moram da im verujem, iako mi je teško to da shvatim.

Kao Monte Karlo sija Montenegro
Brod u marini
Sediš sam za rulet stolom
A u ruci ti suvi martini

I moje srce na sto palo je
Crveni žeton to zna krupije
A ja već sada znam da znam
Da takvog videla nisam

SeksIpilan
I tako atraktivan
I tako elegantan
Plave krvi
Visoke strane škole
Šarmantan i galantan

Crni smoking
I like the way you’re talking
I like the way you’re smoking
Neponovljiv k’o 007
Pa mislim dok ga gledam

Napravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće dete sreće
Sve će da mu ide
Svi će da mu zavide

Napravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće milioner
Biće smrt za zene
Kao ti za mene

Najpre da se osvrnemo na tuđice: marina, rulet, martini,žeton, krupije, seksipilan, atraktivan, elegantan, šarmantan, galantan, smoking, kazino, milioner. Ovome treba dodati i deo refrena koji glasi: I like the way you’re talking, I like the way you’re smoking, što bi u slobodnom prepevu na srpski glasilo Sviđa mi se način na koji govoriš, sviđa mi se način na koji pušiš.

Od 114 reči upotrebljenih u ovom tekstu, tuđica ima 28, što je priznaćete manje od onih francuskih 50%. Te tuđice nam ne bi toliko smetale da njihova koncentracija u refrenu nije najveća  i da izvođačica pesme nije taj refren otpevala 5 puta tokom izvođenja pesme.  Time se broj tuđica u pesmi povećava i premašuje dozvoljenih 50%.  Međutim, mi smo Srbi posebni, pa nam nije važno ko,  kako i šta peva – važno je da se peva! Uostalom, tih pedeset procenata pominje se u francuskom zakonu za zaštitu jezika, a ne u našem! Naših zakona nema, a i kad ih ima – veće je zadovoljstvo kršiti ih! Ionako nema ko da te kazni!

Vratimo se sada  još jednoj zanimljivoj pojavi u tekstu. Dijalektizmi su reči koje prodiru iz dijalekata i nisu normativno prihvaćeni. Ovde imamo jedan učestali razgovorni dijalektizam: upotreba reči k’o umesto kao. Da je u pitanju broj slogova i vezani stih, ova upotreba bi bila manje-više opravdana, ali pošto je upitanju slobodan stih, primećujemo – slobodan do bola, ovo k’o javlja se ničim izazvano. Naravno, opet u refrenu!

Ne mogu da ne primetim poređenje – kao Monte Karlo sija Montenegro. Uzgred, ovde kao nije postalo k’o. Dalje, pošto je to prvi stih pesme, trebalo bi valjda da dočara atmosferu. Za sve one koji nisu znali kako sija Monte Karlo, dočarano im je – isto kao Budva, Herceg Novi i ostali primorski gradići lijepe negdašnje naše Crne Gore. Pesnička sloboda ili hiperbola? Ne znam. Situacija je napeta kao i u pesmi, jer je lirski subjekat opsednut objektom sledećih performansi: seksIpilan (uprkos jedino normativno tačnom seksEpilan), atraktivan, elegantan, plave krvi, visoke strane škole, šarmantan i galantan. U lirskom subjektu se takođe javlja i dubokomisaoni oksimoron: a ja već sada znam da znam da takvog videla nisam, pošto je pre toga srce palo na sto kao crveni žeton.Meni ovde samo nije jasno da li se taj paradoks javio na prvi pogled i gde se nalazi lirski subjekat dok objekat sedi sam za stolom?  I gde se nalaze takvi muškarci? Izgleda da se takvi mogu sresti u kasnim noćnim satima u kazinu, jer to je mesto dešavanja radnje.

Pošto smo lokalizovali  pesničko događanje (uh , ovo je čak pesma sa fabulom), utvrdili ko je subjekat, a ko objekat, vreme je da pređemo na ono što stilističari zovu kondenzator smisla, tj. težište pesme. Radi se o stihuNapravi mi sina. Imperativ u refrenu govori o samouverenosti subjekta, jer se u nastavku nižu posledice realizacije te naredbe: biće dete srećebiće milionerbiće smrt za žene… Milione će naslediti od tate, tj. objekta, a na mamu će biti osetljiv i fatalistički nastrojen, jer kako pesma kaže: biće smrt za žene, kao ti za mene. Opet uzgred, ni ovde kao nije postalo k’o.

A ja ću sada napraviti rezimepesma govori o ljubavi između dvoje ljudi koji se upoznaju u kazinu. Opisani muškarac je san svake žene koja se u ovoj pesmi pronađe, a žena je alter ego svake žene koja takvog muškarca treba da privoli da uradi ono što ona poželi. Mislim da je ovo divno uputstvo za pronalaženje idealnog partnera… Nevolja je moja što bih nekako da  izbegnem Montenegro, jer mi se ne uklapa plava krv sa crnogorskim plemenima.

Kome nije gadno, neka posluša:

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: