O ljubavi i (ne)prijateljstvu

Stari postovi sa starog bloga.

***

O ljubavi

U ovom članku, koji sam napisala pre tri godine, čitaćete o tome šta je ljubav za Rečnik srpskoga jezika i po čemu se rečnička definicija razlikuje od života…

Mislim da je ovo jedan od načina da ljudi koji ne vole jezik počnu o njemu drugačije da misle… Ili bar počnu drugačije da misle o drugim pitanjima ka kojima ih jezik odvede.

        Istovremeno, ovo je jedan od načina da zavolimorečnikopisce.

Nastavak preporučujem uz:

http://www.youtube.com/watch?v=pE9hubGnqQM

Jeste li sigurni da znate šta znači ljubav? Herman Hese je pisao ovako: „Vi ste svakako bili zaljubljeni, zar ne? I to više puta, jesam li u pravu? Ali još uvek ne znate šta je to ljubav. Ne znate, tvrdim vam! Desilo vam se da plačete celu noć? I da loše spavate ceo mesec? Možda ste pisali pesme i pomalo se igrali idejom o samoubistvu? Naravno, znam kako je to. Ali to nije ljubav, ljubav je nešto drugo…“

Ljubav je reč, kaže nam jedna školska definicija.Ljubav je samo reč i ništa više, pevao je davno mladi Zdravko Čolić. Da, ljubav je reč, ali kada se zaljubimo, u nama odzvanja ono što pevaju Đavoli:

„I baš nas briga što znače riječi,  // Prolaze sjene, // Prolaze sjene, pričaj mi o ljubavi.“

Zato sam ja danas rešila da pričam o ljubavi, prosto zato što verujem da će je biti više ako se o njoj više govori. I želela bih da vas ubedim da je ljubav reč i nešto više. Da, ljubav je reč i nešto više – ljubav je apstraktna imenica. Za jezik – ona jeste imenica, za stvarnost – ona jeste apstraktna. Njene praktične realizacije danas su teško uočljive. Da li je slučajno što je ljubav imenica ženskog roda? Kao i tuga, kao i patnja, kao i mržnjaRečnik srpskoga jezika Matice srpske uz odrednicu ljubav stavlja odmah kao njen antonim reč mržnja. Njegoš bi sada rekao „smiješane najlakše se piju“. A ja se ne bih sa njim složila. Da ni lingvistima nije lako, vidi se po tome što je mržnja u istom rečniku definisana kao „osećanje jake odbojnosti prema kome ili čemu, jako osećanje neprijateljstva“. Dakle, imamo sledeću situaciju: pored reči ljubav kao reč suprotnog značenja stoji reč mržnja, ali sve ono što jemržnja, prema pomenutom rečniku, nije suprotno odljubavi, jer uz odrednicu mržnja ne spominje se njen antonim – ljubav. Baš kao ni u životu! Pored ljubavi stajaće mržnja, a kod mržnje ni slova od ljubavi!

Rečnik srpskoga jezika Matice srpske kao prvo značenje reči ljubav stavlja sledeće: „osećajna vezanost za osobu suprotnog pola, privrženost koja se osniva na privlačnosti suprotnih polova; predmet takvog osećanja, voljeni muškarac ili ženska osoba.“ To bi bila ljubav pod 1a.Dakle, u primarnu definiciju reči ljubav Rečnik Matice srpske stavlja heteroseksualnu emotivnost. A šta ćemo sa ljubavi između osoba istog pola? Da li će u nekom budućem izdanju rečnika primarna definicija ljubavi morati da se promeni u skladu sa načelima polne ravnopravnosti?

Prema pomenutom rečniku, ljubav pod 1b. predstavlja intimne, ljubavničke odnose. Tu sad dolazimo do teorije po kojoj se ljubavnice više vole od žena i devojaka. Tu teoriju su smislile ljubavnice i podržava ih Rečnik Matice srpske. Naspram nje stoji teorija da se muškarci uvek vraćaju svojim ženama, pa onda prevarene bivaju samo ljubavnice. Tu teoriju su smislile prevarene žene i devojke. Kao što vidimo, a i znamo iz života, oko reči ljubav vrte se još neke apstraktne imenica koje se često konkretno realizuju:prevaraljubavnica, ženamuškarac. Dakle, reč ljubavsnagom semantičke gravitacije privlači reči koje nas navode na dalja putešestvija po rečniku. Gust splet značenja plete se i u jeziku i u životu.

Kao drugo značenje reči ljubav, tj. ljubav pod 2a, rečnik pominje odanost, veliku naklonost, na primer prema majci, prema deci, drugovima, domovini, prirodi.

Pokušala sam da zamislim prosečnog Srbina zamišljenog nad ovim nizom: majka, deca, drugovi, domovina, priroda. I kakva bi to statistika bila kad bi svako od nas poređao ovaj niz po važnosti? U ona vremena dok je drug Tito bio živ domovina i drugovi bili su svakako bolje plasirani nego što su plasirani u ovo vreme kada se već i zaboravilo ko je bio drug Tito i kada nastavnici u školi baš i ne mogu deci da kažu sasvim jasno šta je njihova domovina koju treba ljubiti svim žarom srca svog.

Ljubav pod 2b uvodi prvi put strast u ljubav. I strastje imenica ženskog roda, mada ima tipičan muški završetak, suglasnik. Slučajno ili ne? Fatalistički nastrojen pojedinac ne bi verovao u slučajnosti. Za strast rečnik kaže da je to „snažno osećanje, silan i neobuzdan unutrašnji nagon prema čemu“. Uh, a nagon je već muškog roda!

Ovde prestajem da mislim o ljubavi, bar javno.Da se ne biste upleli u reverberantne prostore semantike ljubavi, ne preostaje vam ništa drugo nego da se volite ili mrzite, tek da osećate, jer definicije nema, bar ne one koja bi vam pomogla da se odlučite šta vam je činiti.

***

O neprijateljstvu

Da li Neprijatelj govori loše o nama da bismo se promenili ili zato što nas se plaši? Da li Prijatelj govori loše o nama da bismo se promenili ili zato što nas se plaši? Da li iko govori loše o nama ili su to samo medne reči u odnosu na misli koje kroz glavu prolaze prijateljima ili neprijateljima? A kad govorimo o Pavlu, govorimo li o Pavlu ili o sebi? Spinoza progovori umesto mene kada poželim da budem takav neprijatelj i takav prijatelj.“Ono što Petar kaže o Pavlu više govori o Petru nego o Pavlu.“

Rečnik kaže da je prijatelj blizak poznanik s kojim se održavaju veze uzajamne ljubavi, poštovanja i poverenja. Lepo je to što odmah nailazimo na malo slatko upućivanje na ljubav, a loše je ni rečnik ni život ne daju odgovore na pitanja šta je to ljubav. Problem je dakle lingvistički taj što leksikografi ne umeju baš da se snađu u definisanju apstraktnih imenica, a životni je problem što ljudi ne umeju baš da se snađu u pronalaženju ljubavi i prijatelja. Bar ne danas. Možda su se snalazi kada je rečnik nastao, jer idući dalje po značenjima reči prijatelj vidimo da leksikograf veruje da tu ima bliskosti, poštovanja i poverenja. Gotovo da ima svega što se ne može naći i što nam je dostupno jedino u dobrim književnim delima.Prijatelj je dalje, prema rečniku,  još i branilac, pristalica, privrženik. Jedino što mi pada na pamet sada jeste ona velika mudrost da je pas čovekov najbolji prijatelj, pa mu on dođe i  najbolji branilac, naročito ako je u pitanju pitbul, ili doberman. Onda je to sigurno dobar branilac i dobar pas i dobar prijatelj. S ovim pristalica mi odmah nešto ne miriše na dobro. To nešto je reč pristalica, koju danas vezujemo za pristalice određenih grupacija, a najčešće pristalice političkih partija. Ne bih  se složila ni sa rečnikom ni sa bilo kim ko tvrdi da su pristalice i prijatelji jedno isto. Pre bih se pozabavila odnosom pristalica ineprijatelja. Tu bi u životu bilo mnogo više veza. No pre toga, šapnuću vam jedno svoje pakosno otkriće. Rečnik Matice srpske na kraju definicije neke reči obično daje frekventne izraze u kojima se ta reč koristi. Tako sam naišla na izraz „kućni prijatelj“. U rečniku piše da je to između ostalog i ljubavnik domaćice kuće. Shvatam da je kućni prijatelj ljubavnik ženin dokle god to muž ne sazna, no ovaj uslov ne stoji u rečniku. Možda ja samo pogrešno nagađam. Za mene to opet spada u domen neprijatelja, manje-više zloće. No, Rečnik, kako je i očekivano, o tome ćuti. Za njega je neprijatelj na prvom mestu osoba sa kojom smo u svađi i koja nam želi zlo. Nevolja je opet životna što s neprijateljima često nismo u svađi, jer su nam oni uvek mnogo bliži nego što očekujemo, a još nam i žele i nanose zlo. Rečnik kao drugo značenje i sva njegova dalja grananja spominje ratne neprijatelje, državne neprijatelje, unutrašnje i spoljne. Ima svakakvih, ali nikako da se konfrontiraju u odnosu na prijatelje, a to je ono od čega smo pošli. U stvari, želela sam da otkrijem kako se snalazimo sa razlikovanjem toga dvoga, ali mi nije uspelo. Ispalo je da među prijateljima nema neprijatelja, čak i kada kućni prijatelj ima nešto sa vašom ženom. Upamtite to sledeći put kada pomislite da su vam prijatelji neprijatelji, Oni to nisu. Ne za rečnik. Što se životnih relacija tiče, otkrili smo odavno da smo u zabludi i da su prijatelji uglavnom veći neprijatelji od samih neprijatelja. Do sledećeg posta: čuvajte se prijatelja, od neprijatelja znate šta možete da očekujete.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: