Lekcija iz gradskog prevoza (2)

Dobro, nije baš iz gradskog, ali ima veze sa njim. Stanica u bloku. Na stanici nekoliko putnika. Jedna devojka u sivoj jakni, krupnih očiju, rumenih veeeelikih obraza (nek i ja za nekog mogu da kažem da ima velike obraze 😉 ); starija gospođa u krem jakni (#onokad ne možeš da proceniš koliko godina ima, a da se pritom ne uvredi), cupka sve vreme, blago nervozna ; jedna veoma mladolika, lepo obučena baka sa unučicom i čovek koji će u ovom tekstu biti Narator.  Devojčica obučena u pink od glave do pete (molim ovim putem sve roditelje ženske dece da oblače klinkice i u neku drugu boju! sasvim lepo se vidi da je devojčica i kad je u plavom!) sedi na klupici tik do Naratora. Narator izgleda kao… Hmmm… Kao… Brđanin. Na primer, negde sa Kavkaza. Obučen u neke rite od kože, vune, ćebastih materija, krzna, olinjala šubara na glavi… Lice ispijeno, koža tamna, žuta do braon, bore duboke, trepavice i obrve žućkaste, oči neprirodno plave, prosto da ti bude neprijatno kad ga pogledaš!

Narator (obraća se devojčici): I šta kažeš? Znaš šta je ovo belo? To je sneg! Znaš šta je sneg? Znaš od čega nastaje? (devojčica stidljivo gleda u svoje gumene čizmice) Sneg je voda! VO-DA! Znaš kako se na engleskom to kaže? Sneg je SNOU, a voda je VOTER! VO-TER! A znaš kako se kaže na ruskom?! Eh, to ne znaš sigurno! (devojčica diže glavu i sad je već zinula i razrogačila oči; Narator se naginje ka njoj, unosi joj se u lice) VADA! Na ruskom je to VA-DA! Kaži, hajde, kaži VA-DA! (devojčica upitno gleda u baku, baka je hvata za ruku)

Baka (nesigurno, tiho, gotovo za sebe): Mala je ona još za to… ( Za to vreme devojka s obrazima sleže ramenima, a gospođa bez godina [ne smem da kažem u godinama] prevrće očima i odmahuje rukom)

Narator: Ne, ne! Ne znate vi… Da vam kažem, ja sam s mojim bratancem, znate, moja snaja je umrla i ja sam čuvao bratanca… Dušan se zove, on je sad veliki ide u sedmi razred… Ja sam njega čuvao i svašta sam ga učio! Mogu deca da nauče, ali nema ko s njima da radi! Eto, ja sam s njim prešao bukvar kad je on imao tri godine! I on sad ima sve petice u školi! I ja mu kažem eheeeej, ti si sad pametniji od mene! (okreće glavu ka devočici) Ej, kaži mi je l’ znaš ti šta je fiskultura? Ja sam juče imao fiskulturu, čistio sam lopatom sneg! To je fiskultura! A ne ovo danas tajbo, tajtam-ovam! A danas sam krenuo do Hrama, da vidim dokle su stigli radovi… I to je fiskultura. Pa ljudi moji! Pa koliko im treba da ga sagrade?!

Utom naiđe 95. I ne stigoh da čujem priču o Hramu.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: