Kako sam postala Tetka

Pre nekoliko meseci posetila sam drugaricu koja se porodila… Ja se uparadila da vidim bebu, sva srećna, uzbuđena ulazim u stan, a moja se drugarica još s vrata, s bebom u rukama, benavi: Jaooo, bebooo, vidi ko je došaooo! Došla nam teta Ceca!

Kad me šlAg nije strefio, što bi rekla Nušićeva Gospođa Ministarka.

Kakva sam bre ja teta sa 26 godina? Međutim, kad malo bolje razmislim… Ako sam drugarica nečije majke, onda sam, normalno, tetka. Jer su sve drugarice moje majke tete i tetke. O.o Po difoltu, što bi se reklo. Dakle,

(1) Tetka je titula koja se stiče rodbinskom vezom ili

(2) Nemaš pojma kako da nazoveš žensku osobu kojoj ne možeš da utvrdiš godine.

(2a) Hm, još preciznije: nemaš pojma kako da nazoveš žensku osobu koja ima ispod 60 godina, a kad ima između 50 i 60, frka ti je da je nazoveš babom.  Mislim, gore od baba je da kažeš žena u godinama. To je onda najprozirniji mogući pokušaj da se izvučeš i da nadrljaš.

Kad smo kod toga… Jedan klinja iz familije propričao, a moja majka otišla da se igra s njim… Nazove on nju u jednom momentu babom. Njegova biološka baba skoči: Ju, Branko! Pa to ti je tetka, nije ona baba! A Branko potpuno iskreno kaže: Ne, ne… Ti si stara baba, a ona je mlada baba.

Naravoučenije: Ne stresirajte se ako vam žene vaših godina (±10) govore da ste tetke i babe, počnite da brinete kad to deca primete…

(3) Tetke su uopšte naziv za žene kojima ne znaš ni ime ni godine i obuhvata onaj raspon godina od devojka do baba, a žena ti je previše uopšteno i nije pogodno za obraćanje.

Ako zanemarimo Balaševićev stih tetke s ladnim trajnama, sve druge asocijacije na tetke su hiperpozitivne.

Ja sve svoje biološke i nebiološke tetke obožavam. Mislim da se tetke inače više vole od ujni, strina i drugih rođaka iz šire porodice…  (A ovo baš ne morate da kažete ujana, strinama i drugim rođakama)

Čak imam i drugaricu tetku. Ona je postala rodbinska tetka ove godine, ali je društvo već pet-šest godina zove tetka. Više se ni ne sećam zašto, a imamo čak i varijacije nadimaka: tkić i tetkice. Mi deca srećni, njoj lepo. Dok god imam tetku, ja sam nečije zlato (a to što sam istovremeno i nečija tetka ne moramo u svakom momentu uzimati u obzir 😉 ).

Ne moram da guglam po svom životu, evo šta neka tetka, psihoanalitičar Vesna Brzev Ćurčić, kaže o tetkama (vidim da je citiraju, a kad pročitate, videćete i zašto je citiraju):

• Tetka je rođaka, drugarica, prijateljica, saveznik.
• Tetke su jedinstvena bića; svaka je neponovljiva.
• Svaka tetka ima svoje „zlato“.
• Blago „zlatu“.
• Tetka nije zamena za majku; ona je njena dopuna.
• Niko ne može da vas uteši kao tetka, naročito kada ste u svađi sa roditeljima.
• Tetke zažmure pred pravilima ne zato što su neposlušne nego zato što imaju samo svoja.

• Tetka je živa enciklopedija, od nje se uči o životu.

I kako onda da se ljutiš kad ti kažu da si tet(k)a koliko god godina da imaš?

I čik prevedite ovaj tekst na engleski! Nemoguće!

Je l’ vam sad jasno zašto je sjajno biti T-E-T-K-A?