Ovo i Ono: LDP i SNS

U prethodnom postu o političkim govorima i metaforama koje se u njima javljaju razmatrali smo metafore političara DS-a i DSS-a. Tog posta se možete podsetiti OVDE . Obećala sam da ću nastaviti time da se bavim, pa evo još jednog spoja (ne)spojivog. Sledi nekoliko primera u kojima se očituju metafore u vezi sa Srbijom, u govorima LDP-a i SNS-a.

Pozicija i opozicija.  Moram da naglasim ovom prilikom da su govori iz 2010. godine, iz perioda kada su obe stranke bile opozicija. Što je, videćete, malo važno, jer se ništa promenilo nije ni u govoru ni u Srbiji. A naročito nema mnogo razlika u odnosu na one govore koje smo prethodni put razmatrali.

U govoru LDP najčešća je metafora u kojoj je Srbija građevinski objekat.

1. SRBIJA JE ZGRADA KOJA SE NASLEĐUJE :
„Mi smo ovakvu Srbiju nasledili, nismo je stvarali…”

2. SRBIJA JE ZGRADA KOJU TREBA OBNOVITI:

„Nema puno koristi za Srbiju ukoliko u ovom trenutku mi svoju energiju usmerimo na rušenje iz temelja, nekontrolisano rušenje, jer Srbiji treba obnova.”

E, sad, ne treba zaboraviti i da je u prethodnom postu na ovu temu ova metafora bila u govorima DSS-a. Valjda ovi iz LDP-a pokušavaju da uzmu recept. Šteta za njih što su sve to stare zamrznute sarme koje više niko neće ni podgrejane da jede.

Kakve zaključke nam šapuće činjenica da dve stranke koje su na ratnoj nozi sve ove političke godine imaju ista i slična poimanja najbitnijeg pojma za naše društvo? (Ovo je bilo retorsko pitanje na koje, sigurna sam, imate odgovor).

U govoru SNS-a Srbija je uglavnom osoba. Kada Srbiju doživljavaju kao živo biće, onda je lakše onima koji to slušaju emotivno manipulisati. I to smo u prošlom postu videli, samo kod onih prethodnih (ovde možete sebi još jedno retorsko pitanje da postavite, ja ću vam samo namignuti 😉 )

1. SRBIJA JE PRIJATELJ:
„Pored toga, ono što još veću zabunu izaziva, to što ste posebno rekli da je Srbiji je izuzetno stalo do toga da održava te veze sa Srbima u Bosni, naravno, afirmisanje svih onih društvenih vrednosti o kojima se danas sporadično govori, bez kojih mi ne možemo da funkcionišemo. ”

2. SRBIJA JE OSOBA KOJA NEŠTO IŠČEKUJE:
„Srbija više nema vremena za čekanje i ako je jednoj Vladi potrebno više od godinu dana da bi se uhodala i da bi počela da radi svoj posao takva Vlada Republici Srbiji nikako nije potrebna, s obzirom i na trenutak u kome se ona nalazi i s obzirom na stanje u kome naši građani žive.”

Kada je prijatelj, Srbiji treba što pre pomoći, a pomoći nema, jer nema ni vremena za čekanje.

Nevolja je u tome što i ovi danas, kao i oni pre tri godine, misle isto, govore isto, rade isto.

Matija Bećković, ne uzimajući ovom prilikom u obzir njegove političke naklonosti i nastranosti, lepo peva:

Blago onom
Ko nije iščekao ovo.
Je li ovo ovako
Ili ovo misli
Ko nije za ovo.

Ja nisam za ovo.
Ja sam protiv onoga.
Ja sam dao sina za ovo.
Meni se kuća iskopala za ono.

A ja koji ovo
Slušam i zapisujem,
Ne bih dao nikoga,
Ni za što,
A kamoli sina,
Za ovo,
I ono,
Nego za sinov nokat
Da sve ovo,
I pridar sve ono,
Pa jednom lopatom pregrnuo,
Pobusao i poravnio,
I ovo i ono,
Za oca i sina
I spas svog naroda,
Raspetoga na ovo i ono.