Umesto parčeta torte

Iskreno se nadam da ćete ovaj post moći da svarite umesto parčeta ukusne torte sa malinama, višnjama, čokoladom, vanilom, lešnicima,  ________ (dopuniti po želji).

„Ne znam, a sad znam da nikad neću znati zašto se sve to desilo i da li je to što se desilo u vezi sa nečim čemu sam ja bio uzrok. Ili posledica? Da biste me malo bolje razumeli – u to vreme sam se često bavio razmišljanjima o tome da li su moja pojava ili moj izostanak na nekom mestu, na nekom masovnom događaju uticali na njegov tok.

Da li je uopšte moje pojavljivanje u određenom prostoru, kada se ne bi ništa vidljivo i značajno zbilo, uticalo da se posle mog odlaska, u docnijem vremenu, nešto pokrene, izmeni, krene u drugom pravcu…” (Vasa Pavković, Crnac u beloj košulji)

Ja sam po raspoloženju nervčik, po opredeljenju fatalista i verujem da moje (ne)pojavljivanje utiče na sve što je (ne)vidljivo. I nisam sigurna jesam li zbog toga ljuta ili srećna. Da li je to zla kob ili srećna neminovnost? I hoće li se to ikada promeniti? Ovog jutra mi se čini da neće. A trebalo bi da sam već matora za takva ubeđenja. Matora? Uh, to ti je kad ti dođu one godine kad ne možeš više u Evropi da kupuješ Jugend odnosno youth karte. Kad smo nedavno bili u Švedskoj, umalo se nisam rasplakala nad činjenicom da moram da kupim karte za odrasle.

Dakle, to što ja danas nisam umesila tortu, to znači da ćete dobiti porciju mojih misli, a to je manje kalorično, a više vredi i teže se zaboravlja. Ja nikad nisam pamtila kakvu sam tortu pojela, ali sam dobro upamtila kada sam pojela devet sendviča sa ruskom salatom za svoj deseti rođendan, pa sam onda cele noći povraćala sve dok nisam priznala da sam toliko pojela jer smo se takmičili ko će pojesti više. Od tada je prošlo mnogo godina, a i ja sam naučila da ne moram da budem pobednik. Da poraz nekad više boli i skuplje se plaća, ali je pobeda koja sledi i koju ti život nameni mnogo bitnija od njega.

Jednom mi je jedna divna drugarica koju retko viđam rekla: Ne može u životu da se ima torta i da se pojede torta. A mi svi to tako često želimo.

Htela sam da slikam sve poklone i od toga napravim post, ali sam i na samu pomisao odustala, bilo bi bahato i nesvrsishodno. A najtužnije bi bilo to što su pokloni najmanje što sam dobila. Ne mogu da fotografišem sve lične, divne, kreativne poruke u kojima mi ljudi koje volim žele baš ono što sama sebi želim ili ono što sama sebi ne bih umela da poželim, jer ne volim sebe toliko. Ne mogu da ovekovečim onu energiju koju osećam u rečima kojima mi izražavate čestitke, želje, zahvalnost, podršku. Ali zato mogu ovim postom da vam svima i na jednom mestu odjednom kažem veliko hvala! Da mogu da pružim ruke kroz vaše monitore i izgrlim vas sve, da se rečima može preneti to što iz mog srca prenose moji prsti po tastaturi, i vi biste danas bili srećni i nasmejani kao ja.

Ja vam za moj i vaše rođendane želim da vam se vrati sve što ste mi dali i poželeli. Petostruko. Svima.

Nadam se da ćete mi oprostiti što nisam umesila tortu.

7 мишљења на „Umesto parčeta torte

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: