Verbalno o neverbalnom

Knjiga Marka Burazora Naučite jezik kojim ceo svet govori bavi se neverbalnom komunikacijom. Naslov zvuči vrlo ambiciozno, a sumnjičavost u kvalitet knjige javlja se onog momenta kada shvatite da vas od učenja jezika kojim ceo svet govori deli 120 stranica knjige. Dakle, odmah sam pomislila da tu nešto nije u redu.

Autora sam imala prilike da upoznam pre nego što sam pročitala knjigu. Priznajem da me je lep utisak motivisao da knjigu uopšte pročitam. Budući da sam i sama dosta čitala, a ponešto i pisala o neverbalnoj komunikaciji, tema mi je bila zanimljiva, ali je sumnjičavost rasla tim pre što mi je autor pre čitanja spomenuo da je to zapravo skraćena verzija njegovog magistarskog rada o neverbalnoj komunikaciji u poslovnim pregovorima.

Uvodno poglavlje je, po mom mišljenju, najneuspeliji deo knjige. Ambiciozni poduhvat da se predstavi neverbalna komunikacija obrazlaže se strogim naučnim stilom, ponekad čak taj stil prelazi u birokratski (razumljivo, jer je autor po zanimanju ekonomista). Takav stil je karakterističan za magistarske radove, ne i za popularnu nauku.  Ovo autoru ne zameram, zato što je uvek najteže početi. Koliko se sećam svojih pismenih zadataka, najveće bljuvotine pisane su u uvodu. I dan-danas mi se javljaju klinci rođaka, prijatelja, poznanika da im počnem pismeni zadatak, a sve ostalo posle toga ide lako. Metodičari nastave bi trebalo da popuste već jednom i dozvole deci da naruše strukturu uvod-razrada-zaključak, makar zbog tog uvoda. Mada sam sigurna i da sa zaključkom nije mnogo drugačije. Može li se išta zaključiti iz nerečenog? Iz nedorečenog?

Ako vas uvodno poglavlje ne natera da odustanete, u ostatku knjige ćete uživati jer je autor prevazišao očekivanja (priznajem, bila su mala) i postavio standarde kada je u pitanju ova tema na domaćem tlu:

1. Jezik je pitak. To ne znači nezanimljiv, već praktičan i jednostavan. To znači da svi mogu da pročitaju i razumeju.

2. Sadržaj je reprezentativan. To znači da je ovo najkraća moguća verzija teorije i prakse o neverbalnoj komunikaciji.

3. Teorijska osnova je jasna i tačna, a problematična mesta su analizirana sa lepim ogradama. To znači da je autor bio pošten prema čitaocu i prema tekstu. Tamo gde može i jedno i drugo, on to i kaže. Ova činjenica ovakve tekstove odvaja od laičkog novinarskog stila u kome je moguće na osnovu jednog teksta pročitati sagovornika.

4. Teorija je savršeno potkrepljena primerima iz prakse. Svakodnevnim, jednostavnim, dovoljno ilustrativnim za čitaoce svih uzrasta i obrazovanja.

5. Na kraju, autor je ispunio cilj: naučio vas je jeziku kojim ceo svet govori. Posle manje od 120 stranica.

Ja kao lingvista nisam saznala ništa novo, ali sam dobila odlično skraćeno izdanje neverbalne komunikacije. Samu srž. Ja kao čitalac saznala sam da je, ako ste dovoljno vešti, moguće na tako malom prostoru ostvariti divan rezultat. Verbalno o neverbalnom.

Kupite knjigu. Trebaće vam čime god da se bavite. Makar da se zabavite i testirate sebe šta o neverbalnom niste znali.