Lekcija iz gradskog prevoza (IV)

Više od dva meseca ništa nisam naučila iz gradskog prevoza… I taman kad sam pomislila da mi je inspiracija za beleženje događaja iz autobusa propala i da sam samo imala početničku sreću da natrčim na zanimljive ljude i događaje, Gospodin Slučaj (onaj Komedijant) umeša svoje duge kvrgave prste.

Ovog lepog jutra pešačila sam dve stanice, jer ne znam kada će opet padati sneg i šibati vetar, pa sam rešila da iskoristim što je jutro divno… I kod Ušća uguram se nekako u 95. (Kako sam počela, ove beleške bismo mogli zvati i Lekcije iz busa 95 😀 )

Ispred mene stoji čovek od pedesetak godina, mršav, doteran, namršten neviđeno (u daljem tekstu Namršteni). Autobus glasniji nego obično. U jednom momentu Namršteni počinje razgovor sa vozačem.

Namršteni: Šta kaže majstor? Što se čuje?

Vozač: Eh, pa što se čuje, koliko para, toliko muzike…

Namršteni: A, to je… A eto, tolike milijarde su dali Ikarbusu… A sad hoće Poljake.

Vozač: Ja im ne bih dao ni hiljadu.

Namršteni: Kako to mislite? Vi ste za Poljake? A je l’ vi znate da Ikarbus uvozi nemačke motore? To je poznata fabrika…

Vozač: Ja sam za bilo koga drugog! Ali ja se ne pitam, sve vam je to politika… Evo, juče smo dobili od Nemaca deset autobusa. Donacija. Jutros nijedan ne radi.

Namršteni (pomalo besno): Ma nemojte! Znači, vi ste za Poljake? A je l’ znate da Ikarbus radi 30, 40 godina? S tradicijom…

Vozač: Može da radi i sto! Ne vrede ništa!

Namršteni (sad već razgoropađen): Znači, vi ste za Poljake! Ma, mamu vam vašu… Sve biste vi prodali! Sve! I vi biste još da uvozimo sve! Sve hoćete tuđe! (nervozno mlati obema rukama, u jednoj su mu urolane novine, vozimo se preko Brankovog mosta, svaki čas očekujem da mene tresne po glavi, jer sam mu najbliža) I čarape biste kod Švabe kupovali! Sve ste rasprodali! Sve otimate! Da, da, vi ste krivi.. Svi vi… Sve biste tuđe da uzmete, a naše, domaće vam ne valja…

Vozač (više za sebe): Ja tako mislim i ne branim nikome da misli drugačije… (kratka pauza, pa nastavlja nesigurno) Nema naš narod disciplinu, radne navike… Mi samo muljamo…

Bus stade i ja izleteh. Dok ne dobijem batine što mi je jakna iz Nemačke.