Afera PRAVOPIS

Najpre dve činjenice:

1. Pre nekoliko dana, brzinom munje na jednoj od društvenih mreža proširena je sledeća tabela:

156837_4046721221341_363742686_n

2. Pre tri godine osnovala sam jednu od prvih grupa koja se u tom momentu bavila jezičkom kulturom na nekoj društevnoj mreži. Moja ideja je bila da se tu okupe svi oni koji žele o jeziku nešto da nauče, pa sam u početku kao jedini administrator svakodnevno objavljivala pričice o jeziku, delila sa članovima jezičke savete iz različitih izvora (pri tome sam uvek navodila izvore) i sl. Danas to ne radim svakodnevno, ali imam dosta administratora koji se o tome brinu.

*

Sada utisci i problemi:

I

Ova tabela sadrži mnogo ZABLUDA koje se vrlo lako zapate iz više razloga. O tim zabludama počeli smo da govorimo u grupi, a dosta je o tome pisao Pavle Ćosić. Ovde želim samo da skrenem pažnju na to zašto je ponekad lakše čoveku razbiti glavu nego zabludu.

1. Najpre, Istok Pavlović je nedavno napisao članak o fenomenu društvenog dokaza, a ja ne želim da ulazim u tuđe polje delovanja. Mogu vas samo uputiti na pomenuti tekst kako biste imali svest o tome o čemu govorim. Činjenica da tabelu o jezičkim greškama dele ljudi koji imaju jak uticaj na društvenim mrežama drastično utiče na činjenicu da recipijenti nemaju kritički aparat prema tome šta čitaju. Pri tome, naglašavam da ne osuđujem ni jedne ni druge. Naprotiv, razumem ih jer su problemi mnogo kompleksniji od toga da li su oni nešto podelili i da li su krivi zato što su podelili netačne informacije.

2. Veliki problem leži u tome što su naši priručnici neusklađeni i što oni koji se dovoljno dugo bave jezikom znaju da su mnoga, na primer, pravopisna pravila besmislena, ali ih ipak primenjuju, ne zato što prema tome nemaju kritički aparat, već zato što je to jedini način da se odbrane od napada onih koji pravila doživljavaju kao Božje zapovesti (to su najčešće njihovi poslodavci).

******Jedna od mogućih situacija je da se neko požali zato što je lektor, na primer, ispravio ja ću da dođem u ja ću doći. Jasno je da se u razgovornom jeziku (a često i u pisanoj formi) futur s konstrukcijom da + prezent upotrebljava mnogo češće od futura s infinitivom, ali naše gramatike još uvek to ne registruju kao normativni oblik. Tu dolazimo do sledećeg problema.******

Mozak lektora je čist višak. Ako ispravi u skladu sa onim što čuje i vidi, u skladu sa onim kako misli kad ume da misli, on je neznalica. Ako ispravi u skladu sa onim što mu šapuću priručnici, on je zadrt. I ukrug se možemo vrteti do 105 i opet.

3. Nažalost, završavanje Grupe za srpski jezik i književnost nije nužan i dovoljan uslov da neko bude dobar lektor i poznavalac jezika i jezičke kulture. Za to nije kriv onaj ko je završio pomenutu grupu, pa se onda pogrešno smatra stručnjakom, već oni koji su studije organizovali tako da, na primer, budući lektori imaju za četiri godine školovanja jedan jedini čas za učenje lektorskih i korektorskih znakova (samo primer!). S uvođenjem bolonjskog načina studiranja nešto se i promenilo, pa je Filološki fakultet uveo kurs Lektura i korektura teksta, ali stotine prethodnih generacija o tome nema pojma.

4. Veći od pomenutih problema je taj što kritički aparat prema literaturi ne može imati neko ko je matematičar po struci. Otuda ne možemo kriviti nekog samo zato što je podelio tabelu zvanu Zabluda.  Ne zato što nije pametan, već zato što se jezikom ne bavi. A što bi se matematičar bavio kad se lingvista time ne bavi? I onda se dogodi da matematičar ili informatičar ili bilo ko van ove naše struke, verujući kvaziautoritetu, podeli potpuno pogrešnu tabelu. I tu se vraćamo na početak. Kada Dragan Varagić podeli zabludu, lakše je nekom razbiti glavu, a najčešće se seče glava koja štrči, a ne ona koja unosi zablude. Mi koji o jeziku znamo nešto više od onog ko je sastavio nesrećnu tabelu možemo samo da se nadamo da će 1% ljudi pročitati nešto više o pravopisnim i drugim pravilima van onoga što pročita na internetu.

 II

Pomenuta grupa Svakog dana po jedno pravilo… sada ima oko 3700 članova, među kojima su ljudi koji se čitavog života bave jezikom na različite načine: na primer, tu je Violeta Babić, koju ja izuzetno cenim zbog njene svestranosti (ona je lektor, urednik, autor…), Rada Stijović, univerzitetski profesor i dugogodišnji saradnik Instituta za srpski jezik SANU, Pavle Ćosić, autor više knjiga o problemima u srpskom jeziku, Vlado Đukanović, lingvista i jedan od najzagledanijih ljudi u jezičke probleme danas, i tako dalje. Tu su još moje koleginice sa Instituta, koleginice s fakulteta (neke od njih su lektori, neke profesori…). Uglavnom su to veoma aktivni članovi. Ovde sam izdvojila pojedince prema jednom jedinom subjektivnom kriterijumu − oni do čijeg mi je mišljenja stalo i u čiji sud lično (uglavnom) verujem. Ne želim nikoga da uvredim nepominjanjem drugih imena, pomoćni kriterijum mi je bio − ko mi je prvi pao na pamet (od onih kojima verujem).

Naime, pogrešno se često potencira da je jedan portal (koji ovom prilikom neću reklamirati) prvi počeo da se bavi srpskim jezikom i opismenjavanjem. Ta zabluda opstaje zahvaljujući većem angažovanju saradnika i pokretača tog portala (koji je, naravno, izrastao iz grupe osnovane posle grupe Svakog dana…). Dositeja se na internetu igram mnogo pre nego što je taj domen zakupljen, samo nisam imala ambicije da se time bavim ozbiljnije od grupe na Fejzbuku. Ne smatram ih konkurentskim i podržavam ideju, jer bi i moje ambicije išle u tom pravcu da sam nečim takvim htela da se bavim. Meni je dovoljno da i troje ljudi razume i prihvati ono o čemu ljudi u grupi koju vodim pišu. Dovoljna mi je i činjenica da su mnogi uvaženi lingvisti i profesori među članovima (nisam sve pomenula i izvinjavam se ovom prilikom onima koje nisam!)  i da se trude da budu dostupni svima.

Ovaj post je podstaknut jučerašnjim događajem.

**

Naime, juče se, baš kada je neko od članova grupe postavio gorepomenutu tabelu, u grupu učlanila osoba pod imenom Lajavi Krelac. Pavle Ćosić, ja i pomenuta osoba diskutovali smo o upotrebi prideva zadnji u značenju poslednji u sintagmi u zadnje vreme. Mi smo pokušavali Lajavom Krelcu da ukažemo na to da je proglašavanjem te konstrukcije nepravilnom veoma pogrešno. Tom prilikom objavili smo slike (printskrinovane) iz Rečnika SANU, zato što smo želeli da ukažemo na činjenicu da se tako govori već dva veka, da je u rečnicima zabeleženo to značenje itd., a onda je neko odjednom celu diskusiju obrisao.   Mi smo nastavili dopisivanje ispod jedne od slika, a onda je Lajavi Krelac napisao da mu se učinilo da ga je neko (zbog drugačijeg mišljenja) izbrisao iz grupe. Obično ne volim da se raspravljam s ljudima bez imena i lica, ali sam ovom prilikom želela da se obratim toj osobi pod imenom Lajavi Krelav jer mi je žao što se osetila ugroženom. I evo naše privatne prepiske.

lajavi krelac 1

lajavi krelac 2

Nakon poslednje poruke, osoba me je blokirala. Ovom prilikom ću ovde napisati ono što sam želela da joj odgovorim:

Ko god da je izbrisao nešto što smo kritikovali uradio je nepotrebnu i ružnu stvar. Ne mora niko od nas da se postavlja kao arbitar u diskusijama, jer smo svi jednaki kada su u pitanju rasprave o jezičkim problemima kojima se dosad ljudi nisu bavili. Ima postova u kojima sam iznosila svoje mišljenje, pa su drugi pokazivali i dokazivali da nisam u pravu, ali nikada ništa nisam izbrisala. Nije sramota pogrešiti, već je glupo kada neko ko greši ne samo da ne želi da prizna svoju grešku, već ne želi nešto da nauči i briše tragove svog neznanja.

To je ujedno i razlog zbog kog sam posle rasprave u grupi objavila post:

Neki ljudi više vole da su u pravu nego da su srećni i zadovoljni.

Svako mora da se pomiri s tim da ne može uvek biti u pravu. A neko, izgleda, zato što ne želi ništa da promeni, mora da živi s tim da nikada neće biti u pravu.

17 мишљења на „Afera PRAVOPIS

  1. Znanje uvek ima širinu da prihvati novo, sposobnost da prizna svoje greške i kapacitet da ih isparavi. Neznanje je sujetno, isključivo i zadrto.
    Tako je isto i sa ljudima i „lajavim krelcima“.

  2. Smatram sebe vrlo pismenom, nervira me nepismenost koja je zavladala i koja se toleriše čak i tamo gde ne bi smela, ali svesna sam da ima mnogo toga što ne znam.
    Hvala svakome ko može da mi pomogne u mojim jezičkim nedoumicama! 🙂

  3. „Svako mora da se pomiri s tim da ne može uvek biti u pravu. A neko, izgleda, zato što ne želi ništa da promeni, mora da živi s tim da nikada neće biti u pravu.“ Свако, мора, увек, ништа, никада… Толико искључивих речи да ми постане непријатно док читам, а могу да замислим како је тек особи којој је упућено. Ово неминовно води у конфликт. А управо на овој групи доживех да ми је неко од активнијих чланова рекао како му је ово „последњи пут да се упушта у расправу…“ са мном. Знам да сам мудросер за медаљу, али ми није јасно зашто је отпор расправи толико јак. Као да је свака расправа неминовно лоша…

  4. NIkome nije upućeno. Ja to volim tako da tandrčem i generalizujem, a uopšte nemam loše namere. Apsolutno se slažemo da nisu sve rasprave loše. To nikada (opet moja jaka reč) nisam osporavala 🙂

    1. Неки се, очигледно, не слажемо! 🙂 Чини ми се да је госпођа Бабић у питању, али не могу поуздано да тврдим (обрисана је преписка).

      1. Није! 🙂 Мени, уствари, није јасно шта је све неправилно у табели која је објављена? Или је погрешно проглашено неправилним. Ако претерам с неком запетом, молим упозорити ме истога тренутка.

  5. А што се тиче констатације да људи више воле да су у праву него да су срећни и задовољни, мени звучи потпуно погрешна и произвољна. Људи су срећни и задовољни баш онда када су у праву. Само што услед острашћености забораве на првобитни циљ комуникације, па им сврха (п)остане управо „победа“ (тј. да буду у праву). Сад, не знам зашто сам вам ово испричао. Шта знам, можда неком затреба. Важно је само да не шкоди. А чим не шкоди значи да помаже.. 🙂

  6. Нико од нас није свезнајући. Свакога дана научимо нешто ново из правописа, граматике. Оставимо сујету по страни. Нема места мудрости где има толико сујете и себичности.

    1. Zorice, slažem se sa vama. Mi učimo, ali i pratimo jezik. Jezik je promenljiv, a pravopis je lebdeći. Ponekad umem da budem oštrija na papiru (u pisanoj formi) nego što sam u životu. I to je obično onda kada se osećam nemoćnom da nešto promenim. 🙂

  7. Повратни пинг: Snaga reči i ljudi | Tlana's blog
  8. Onaj ko ne zna uvek može da nauči, ako hoće. Problem je što mnogi neće. A i pravopis nam se prečesto menja. Uz to ga pojedini učitelji i nastavnici ne znaju kako treba, i onda decu uče pogrešno. Pa onda odeš na Filološki fakultet i srpski jezik ti nije obavezan predmet, ukoliko si sa JKK grupe, a to što će se većina studenata sa tog profila baviti prevođenjem nije bitno. Šta će prevodiocu pravopis? Volela bih da ima više onih koji će rado informisati svakoga kome je to potrebno. I ne mislim da su takvi ljudi nadmeni ili tzv. „grammar nazies“. Ako grešim, ispravi me. A što se internet trolova tiče, poput te osobe koja te je blokirala, zanemari takve. Ima ih svuda i uvek su pasivno-agresivni, a najčešće uspevaju da učine da se ti osećaš bezveze. Oni ne žele ni da nauče, niti bilo šta slično, već traže kavgu. A do nje dolaze na njima svojstven, pasivno-agresivan način i najčešće ne koriste svoje ime, čak ni njegov deo, i nikada vam ga ne bi otkrili.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: