Afera PRAVOPIS

Najpre dve činjenice:

1. Pre nekoliko dana, brzinom munje na jednoj od društvenih mreža proširena je sledeća tabela:

2. Pre tri godine osnovala sam jednu od prvih grupa koja se u tom momentu bavila jezičkom kulturom na nekoj društevnoj mreži. Moja ideja je bila da se tu okupe svi oni koji žele o jeziku nešto da nauče, pa sam u početku kao jedini administrator svakodnevno objavljivala pričice o jeziku, delila sa članovima jezičke savete iz različitih izvora (pri tome sam uvek navodila izvore) i sl. Danas to ne radim svakodnevno, ali imam dosta administratora koji se o tome brinu.

*

Sada utisci i problemi:

I

Ova tabela sadrži mnogo ZABLUDA koje se vrlo lako zapate iz više razloga. O tim zabludama počeli smo da govorimo u grupi, a dosta je o tome pisao Pavle Ćosić. Ovde želim samo da skrenem pažnju na to zašto je ponekad lakše čoveku razbiti glavu nego zabludu.

1. Najpre, Istok Pavlović je nedavno napisao članak o fenomenu društvenog dokaza, a ja ne želim da ulazim u tuđe polje delovanja. Mogu vas samo uputiti na pomenuti tekst kako biste imali svest o tome o čemu govorim. Činjenica da tabelu o jezičkim greškama dele ljudi koji imaju jak uticaj na društvenim mrežama drastično utiče na činjenicu da recipijenti nemaju kritički aparat prema tome šta čitaju. Pri tome, naglašavam da ne osuđujem ni jedne ni druge. Naprotiv, razumem ih jer su problemi mnogo kompleksniji od toga da li su oni nešto podelili i da li su krivi zato što su podelili netačne informacije.

2. Veliki problem leži u tome što su naši priručnici neusklađeni i što oni koji se dovoljno dugo bave jezikom znaju da su mnoga, na primer, pravopisna pravila besmislena, ali ih ipak primenjuju, ne zato što prema tome nemaju kritički aparat, već zato što je to jedini način da se odbrane od napada onih koji pravila doživljavaju kao Božje zapovesti (to su najčešće njihovi poslodavci).

******Jedna od mogućih situacija je da se neko požali zato što je lektor, na primer, ispravio ja ću da dođem u ja ću doći. Jasno je da se u razgovornom jeziku (a često i u pisanoj formi) futur s konstrukcijom da + prezent upotrebljava mnogo češće od futura s infinitivom, ali naše gramatike još uvek to ne registruju kao normativni oblik. Tu dolazimo do sledećeg problema.******

Mozak lektora je čist višak. Ako ispravi u skladu sa onim što čuje i vidi, u skladu sa onim kako misli kad ume da misli, on je neznalica. Ako ispravi u skladu sa onim što mu šapuću priručnici, on je zadrt. I ukrug se možemo vrteti do 105 i opet.

3. Nažalost, završavanje Grupe za srpski jezik i književnost nije nužan i dovoljan uslov da neko bude dobar lektor i poznavalac jezika i jezičke kulture. Za to nije kriv onaj ko je završio pomenutu grupu, pa se onda pogrešno smatra stručnjakom, već oni koji su studije organizovali tako da, na primer, budući lektori imaju za četiri godine školovanja jedan jedini čas za učenje lektorskih i korektorskih znakova (samo primer!). S uvođenjem bolonjskog načina studiranja nešto se i promenilo, pa je Filološki fakultet uveo kurs Lektura i korektura teksta, ali stotine prethodnih generacija o tome nema pojma.

4. Veći od pomenutih problema je taj što kritički aparat prema literaturi ne može imati neko ko je matematičar po struci. Otuda ne možemo kriviti nekog samo zato što je podelio tabelu zvanu Zabluda.  Ne zato što nije pametan, već zato što se jezikom ne bavi. A što bi se matematičar bavio kad se lingvista time ne bavi? I onda se dogodi da matematičar ili informatičar ili bilo ko van ove naše struke, verujući kvaziautoritetu, podeli potpuno pogrešnu tabelu. I tu se vraćamo na početak. Kada Dragan Varagić podeli zabludu, lakše je nekom razbiti glavu, a najčešće se seče glava koja štrči, a ne ona koja unosi zablude. Mi koji o jeziku znamo nešto više od onog ko je sastavio nesrećnu tabelu možemo samo da se nadamo da će 1% ljudi pročitati nešto više o pravopisnim i drugim pravilima van onoga što pročita na internetu.

 II

Pomenuta grupa Svakog dana po jedno pravilo… sada ima oko 3700 članova, među kojima su ljudi koji se čitavog života bave jezikom na različite načine: na primer, tu je Violeta Babić, koju ja izuzetno cenim zbog njene svestranosti (ona je lektor, urednik, autor…), Rada Stijović, univerzitetski profesor i dugogodišnji saradnik Instituta za srpski jezik SANU, Pavle Ćosić, autor više knjiga o problemima u srpskom jeziku, Vlado Đukanović, lingvista i jedan od najzagledanijih ljudi u jezičke probleme danas, i tako dalje. Tu su još moje koleginice sa Instituta, koleginice s fakulteta (neke od njih su lektori, neke profesori…). Uglavnom su to veoma aktivni članovi. Ovde sam izdvojila pojedince prema jednom jedinom subjektivnom kriterijumu − oni do čijeg mi je mišljenja stalo i u čiji sud lično (uglavnom) verujem. Ne želim nikoga da uvredim nepominjanjem drugih imena, pomoćni kriterijum mi je bio − ko mi je prvi pao na pamet (od onih kojima verujem).

Naime, pogrešno se često potencira da je jedan portal (koji ovom prilikom neću reklamirati) prvi počeo da se bavi srpskim jezikom i opismenjavanjem. Ta zabluda opstaje zahvaljujući većem angažovanju saradnika i pokretača tog portala (koji je, naravno, izrastao iz grupe osnovane posle grupe Svakog dana…). Dositeja se na internetu igram mnogo pre nego što je taj domen zakupljen, samo nisam imala ambicije da se time bavim ozbiljnije od grupe na Fejzbuku. Ne smatram ih konkurentskim i podržavam ideju, jer bi i moje ambicije išle u tom pravcu da sam nečim takvim htela da se bavim. Meni je dovoljno da i troje ljudi razume i prihvati ono o čemu ljudi u grupi koju vodim pišu. Dovoljna mi je i činjenica da su mnogi uvaženi lingvisti i profesori među članovima (nisam sve pomenula i izvinjavam se ovom prilikom onima koje nisam!)  i da se trude da budu dostupni svima.

Ovaj post je podstaknut jučerašnjim događajem.

**

Naime, juče se, baš kada je neko od članova grupe postavio gorepomenutu tabelu, u grupu učlanila osoba pod imenom Lajavi Krelac. Pavle Ćosić, ja i pomenuta osoba diskutovali smo o upotrebi prideva zadnji u značenju poslednji u sintagmi u zadnje vreme. Mi smo pokušavali Lajavom Krelcu da ukažemo na to da je proglašavanjem te konstrukcije nepravilnom veoma pogrešno. Tom prilikom objavili smo slike (printskrinovane) iz Rečnika SANU, zato što smo želeli da ukažemo na činjenicu da se tako govori već dva veka, da je u rečnicima zabeleženo to značenje itd., a onda je neko odjednom celu diskusiju obrisao.   Mi smo nastavili dopisivanje ispod jedne od slika, a onda je Lajavi Krelac napisao da mu se učinilo da ga je neko (zbog drugačijeg mišljenja) izbrisao iz grupe. Obično ne volim da se raspravljam s ljudima bez imena i lica, ali sam ovom prilikom želela da se obratim toj osobi pod imenom Lajavi Krelav jer mi je žao što se osetila ugroženom. I evo naše privatne prepiske.

Nakon poslednje poruke, osoba me je blokirala. Ovom prilikom ću ovde napisati ono što sam želela da joj odgovorim:

Ko god da je izbrisao nešto što smo kritikovali uradio je nepotrebnu i ružnu stvar. Ne mora niko od nas da se postavlja kao arbitar u diskusijama, jer smo svi jednaki kada su u pitanju rasprave o jezičkim problemima kojima se dosad ljudi nisu bavili. Ima postova u kojima sam iznosila svoje mišljenje, pa su drugi pokazivali i dokazivali da nisam u pravu, ali nikada ništa nisam izbrisala. Nije sramota pogrešiti, već je glupo kada neko ko greši ne samo da ne želi da prizna svoju grešku, već ne želi nešto da nauči i briše tragove svog neznanja.

To je ujedno i razlog zbog kog sam posle rasprave u grupi objavila post:

Neki ljudi više vole da su u pravu nego da su srećni i zadovoljni.

Svako mora da se pomiri s tim da ne može uvek biti u pravu. A neko, izgleda, zato što ne želi ništa da promeni, mora da živi s tim da nikada neće biti u pravu.