Mesto rođenja nismo mogli da biramo, ali možemo mesto boravka.
Opet u 95. Prelazimo Brankov most. Autobus jurnu pored bicikliste u odelu. Vozač drugom vozaču:
−Ova budala od bloka 45 vozi bicikl. Kako bih ga oduvao!
−Ma, dodaj gas, šibni ga… Ko ga j… Kreten vozi bicikl!
Ja sam se pre nekoliko dana vratila sam se iz budućnosti koju ni naši unučići neće dočekati.
Za 148 godina nećemo naučiti:
- da je bicikl normalno prevozno sredstvo, ekonomičnije i zdravije od ostalih;
- da ne bacamo đubre po ulici;
- da ne bacamo đubre kroz prozor;
- da propuštamo pešake;
- da ne pišemo grafite po fasadama stambenih zgrada;
- da ne tučemo decu kad nam je loš dan jer hoće da se igraju;
- da čekamo u redu mirno i strpljivo;
- da gledamo blagonaklono na one koji se razlikuju od nas;
- da ne kasnimo na posao, u vrtić, u školu;
- da se osmehujemo jedni drugima;
- da se osmehujemo dok šetamo, baš onako kako je u reklamama…
I još mnogo toga.
Vratila sam se iz budućnosti o kojoj će i naši praunučići sanjati ako nešto ne promenimo.
Mesto boravka ili sebe.
Svetlana Slijepčević Bjelivuk 
„Nije teško biti fin!“
Bogami, često je to teže nego bilo šta 😉 Sudeći bar po onome što vidimo i doživljavamo u svojoj okolini. 😉