Lekcija iz gradskog prevoza (VI)

Mesto rođenja nismo mogli da biramo, ali možemo mesto boravka.

Opet u 95. Prelazimo Brankov most. Autobus jurnu pored bicikliste u odelu. Vozač drugom vozaču:

Ova budala od bloka 45 vozi bicikl. Kako bih ga oduvao!

Ma, dodaj gas, šibni ga… Ko ga j… Kreten vozi bicikl!

Ja sam se pre nekoliko dana vratila sam se iz budućnosti koju ni naši unučići neće dočekati.

Za 148 godina nećemo naučiti:

  • da je bicikl normalno prevozno sredstvo, ekonomičnije i zdravije od ostalih;
  • da ne bacamo đubre po ulici;
  • da ne bacamo đubre kroz prozor;
  • da propuštamo pešake;
  • da ne pišemo grafite po fasadama stambenih zgrada;
  • da ne tučemo decu kad nam je loš dan jer hoće da se igraju;
  • da čekamo u redu mirno i strpljivo;
  • da gledamo blagonaklono na one koji se razlikuju od nas;
  • da ne kasnimo na posao, u vrtić, u školu;
  • da se osmehujemo jedni drugima;
  • da se osmehujemo dok šetamo, baš onako kako je u reklamama…

I još mnogo toga.

Vratila sam se iz budućnosti o kojoj će i naši praunučići sanjati ako nešto ne promenimo.

Mesto boravka ili sebe.

3 мишљења на „Lekcija iz gradskog prevoza (VI)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: