Lekcija iz gradskog prevoza (VII)

Ova priča bi trebalo da se zove Ljubav na Bus plus način.

Isti broj autobusa kao u svim prethodnim pričama.

Upadam na prva vrata, kao u većini drugih priča. Odmah na vratima udaram na kontrolorku (žena-i-po). Aparat joj visi oko vrata, pada do stomaka i kako bus odskače, tako i aparat odskače, odbija se o njen stomak i leti ka meni. Ona oslonjena na šipku ni ne gleda u mom pravcu, već priča s vozačem. Ja uznemireno čeprkam po torbi u potrazi za kartom (prepadnuta da me aparat ne lupi po rebrima). Dajem joj kartu, a ona me čudno gleda.

― Ne znam jeste li počeli da radite…

― Jesmo, jesmo, samo sačekaj malo…

Vraćam kartu u torbu.

― Lepa ti je ta tura od Novog Beograda do Borče

― Lepa nego šta! Ja što volim ovaj autobus! Mnogo bre!

― Voliš, a?

― Nego šta! Otkad se pojavio, osećam se kao gospodin! Ni doktori nemaju ovakvo radno mesto! Vidi, vidi, klima!

― A, a, a… Jeste, jeste… Ih, ima se ― može se.

― A šta je s tobom? Otkad si ti ovde?

― Pa  i ja volim da se vozim kad ti voziš.

Posle manje pauze.

― I šta kažeš? ’Oćemo da organizujemo nešto? A?

― Kad si mislio?

― Pa, ne znam, kad ti kažeš…

Vozač pojačava muziku (nešto što liči na zavijanje vukova i škripu vrata istovremeno) i pevuši cereći se: Najlepša je noć sa njoooooom

― Mala, dobra pesma, a?

Mala (ona gromada od žene) odgovara:

― Jeste, jeste… Eto, to ti je tako… Ja sam slobodno popodne.

― Slušaj, slušaj… Noć sa njooooom… (Vozač je posebno pogođen refrenom).

― Daj broj.

― Osam, osam…

― Šta 88? Kakav ti je to broj?

― Pa, moj broj… 06588XXXXX

― Ih, super!

― Kako beše ime?

― Branko.

― Ranko?

― Branko.

― Pa, Ranko sam i mislila.

― BRANKO!

I onda joj stiže poruka: Sviđaš mi se (Ovo sam možda i izmislila, ali sam se potrudila da čkiljim).

Na trećoj stanici od one na kojoj sam ja ušla ulaze dve devojke. Gromada se okreće i kaže im:

― Dajte karte!

Jedna od njih nema kartu.

― Ja silazim, znate, na sledećoj stanici…

Gromada se umiljato smeška:

― Ma, dobro, nema veze, kupi neki drugi put.

I namiguje devojci.

Na mene je davno zaboravila.

 

 

One thought on “Lekcija iz gradskog prevoza (VII)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: