Pre nekoliko godina spremala sam rad o političkim govorima. Na jednom poprilično neuglednom štandu na Sajmu knjiga u Novom Sadu ugledala sam poznato ime. Uzela sam knjigu u ruku, malo je vrtela po rukama i rešila da kupim. Noam Čomski, Kontrola medija. Pročitala sam je tog popodneva. Sutradan sam se vratila i kupila još jednu − Propaganda i javno mnjenje. Nju sam pročitala sledećeg jutra. Pošto su prevodi popričino loši, počela sam da guglam. A u Guglu! Sve što ne staje u vuglu!
Pre nekoliko nedelja počeli smo da se pripremo za selidbu i opet sam naletela na Čomskog.
U kurzivu vam dajem rečenice koje sam podvlačila pre nekoliko godina. Velikim slovima obeležila sam ono što bode i žulja. I oči i um.
Ostalo je moj tok svesti i (preostale) pameti.
Revolucija u umetnosti demokratije upotrebljava se za STVARANJE POVINOVANJA, tj. za postizanje pristanka dela javnosti na stvari koje ona ne želi pomoću NOVIH TEHNIKA PROPAGANDE.
MEDIJI, ŠKOLE I POPULARNA KULTURA moraju da budu RAZDELJENI.
Kako su Oni stigli do položaja gde imaju autoritet da donose odluke? Služenjem ljudima sa stvarnom moći, a to su oni koji poseduju društvo (čitaj: KAPITAL!). Ako specijalizovana klasa može da istupi i kaže: Ja mogu da služim vašim interesima, onda će oni biti deo izvršne grupe.
Vlast. Tako se spaja vlast i moć.
Želite da stvorite PAROLE protiv kojih niko neće biti, a svi će biti za. NIKO NE ZNA ŠTA TO ZNAČI, POŠTO TO NE ZNAČI NIŠTA. Ključna vrednost je u tome što vam skreće pažnju sa pitanja koje znači nešto: da li podržavate našu politiku?
O tome ne smete ni da govorite ni da mislite.
*Setite se parola:
POŠTENO.
ŠTO JES’ JES, NAJBOLJI JE SPS.
GOTOV JE.
SRBIJA SE SAGINJATI NEĆE.
JUL JE COOL.
GDE SU SRPSKE ZEMLJE, TU SU SRPSKI RADIKALI.
SUTRA POČINJE ODMAH.
SNAGA, POBEDA, OBNOVA.
DA ŽIVIMO KAO SAV NORMALAN SVET.
TAKO TREBA.
NEPOŠTENI IZBORI, LOPOVSKA VLAST.
RADIKALNO BOLJE.
ZAJEDNO ZA SRBIJU.
POBEDA ZA SRBIJU.
OD NAS ZAVISI.
Ljudi treba da sede sami ispred televizora i PUŠTAJU DA IM SE U GLAVU USADI PORUKA KOJA KAŽE DA JE JEDINA VREDNOST U ŽIVOTU IMATI VIŠE KOMFORA ili živeti kao bogate porodice koje gledaju u serijama i na filmovima.
Važno je da kupite:
prašak od kog veš bude kao u fotošopu
žvake od kojih zubi budu kao da su veštački
čajeve i drugo bilje od kojih izgledate kao da imate 15 godina
čips od kog navučete veliku zadnjicu (pa posle morate i prethodnu i narednu stavku da stavite u listu za kupovinu)
tablete od kojih stomak radi kao sat (nema veze što mozak ne funkcioniše)
maskaru za veštačke trepavice da bi veštačke trepavice izgledale kao veštačke trepavice
uloške od kojih postajete hiperaktivni
toalet-papir da uvijete pače
margarin od kog postajete isfeminizirani kao Željko Joksimović
LJUDE MORAŠ DA DRŽIŠ UPLAŠENIMA, jer ako nisu propisno uplašeni i prestravljeni svim vrstama vragova koji smeraju da ih unište spolja ili iznutra ili odakle god, mogu početi da misle, što je veoma opasno, POŠTO NISU KOMPETENTNI DA MISLE.
I tako…
Šta ćete danas za ručak?
ZATO ŠTO ŽIVOT NE MOŽE DA ČEKA?
Svetlana Slijepčević Bjelivuk 
Lubenicu…
Dinju 🙂
Au, danas ovo čitam sa sasvim drugačijim prizvukom.
Ko zna sa kakvim prizvukom ćemo čitati za pet ili deset godina. Stresem se svaki put kad pogledam u Čomskog. Ili u političara :S
Želite da stvorite PAROLE protiv kojih niko neće biti, a svi će biti za. NIKO NE ZNA ŠTA TO ZNAČI, POŠTO TO NE ZNAČI NIŠTA. Ključna vrednost je u tome što vam skreće pažnju sa pitanja koje znači nešto: da li podržavate našu politiku? O tome ne smete ni da govorite ni da mislite.
О овоме је врло тачно и смислено говорио комуниколог Мирко Милетић у једном свом раду посвећеном политичким слоганима. Конкретно мислим да његову тврдњу да добар политички слоган мора да има денотацијски разумљиво, јасно значење (сви који чују слоган знају шта значе употребљене речи) и конотацијски дисперзивно значење (да у тај слоган свако може да утка оно што сам жели). 🙂