The dreams come slow and they go so fast.
E, moj Crnjanski! Kod tebe verovatno leta nisu bila ovako topla kao ovo naše kad ti se činilo da tokom jeseni život nema smisla. Dobro, de! Možda i nema kad kiše krenu da bubnje po prozorima. Ali ja volim taj zvuk! Noćas u pola tri (ili je to jutros u pola tri?) udara pljusak u sims, ja se vrtim po krevetu i tad me ludačke nade spopadnu − pada, pada! Pada da spere svu prljavštinu i sparuštinu sa simsa! Ali i sa ljudi! (Ma to se ja tešim i nalazim razloge da ne perem prozore, možda biste rekli, a možda biste samo prećutali)
Nije me bilo. Letnji san me ošamutio. San da će leto proći i da će jesen doneti smisao. Skupljala sam inspiraciju, bila na odmoru, menjala svet i ljude. I vratila se pisanju. To je jedino mesto gde se svet i ljudi menjaju. Na ostalim mestima menja se naša perspektiva ili ostajemo nedotupavi.
Imam novosti.
Pišem za Vodič za život.
I spremam jedan projekat. Lep. Plemenit. Koristan. Upotrebljiv.
Jesen. I život ima smisla.
Svetlana Slijepčević Bjelivuk 
Čestitke i na smislu i na novom projektu. Meni je jesen potaman 🙂 mada su opet krenuli sa ovi meteo-terorizmom. Nakon najvrućeg ljeta, čeka nas najhladnija zima. Neka jeseni 🙂
Ja sam zimsko dete i obožavam zimu! Uopšte se ne plašim „najhladnije zime“. Najhladnija je ona bez voljene osobe. Zato sam se obezbedila na vreme 😉
Gad dem i ja sam i skoro cijela familija. Ima da kampujem u dvorištu za Novu godinu 😀
Organizovaćemo nešto. Izgleda na Balkani 😉 Mada… Mi smo prošle godine za doček bili u Kopenhagenu 😀 da budemo sigurni da nam je samo Severni pol ‘ladniji.
Haha! Pa biće ti skoro kao u Kopenhaganu. Ja sam tamo entuzijastično u oktobru jedne godine sjela na bajk pa umalo da stradam na biciklističkom auto-putu jer su mi se rukle smrzle 😀