2013. (ni)je bila moja godina

Prethodne godine su bile ušuškanije, burne, ali lepe, a ova 2013. je bila, kad obavim sve računske operacije nad sobom, baš onako bljak. Uprkos tome što volim neparne brojeve, uprkos tome što je izgledalo da je lepo počela. Sve sam isplanirala i propalo je, a otišlo po nekom planu.

Novu 2013. godinu smo dočekali u Kopenhagenu. Hladno i vatrometasto. Na reci. Vatra i voda su mi obeležile celu godinu, a da toga nisam ni svesna. Hladni pljuskovi od šokova i životnog šamaranja i vatra u ljubavi, besu i drugim strastima.

Voda je odnela neke želje i planove, vatromet ispucao i ugasio se u međuljudskim odnosima. Tokom decembra čistila sam barut i ribala mulj.

Dobro, ima i lepog! Putovala sam! Održala svoja obećanja. Pređeni put od sreće do sreće treba nastaviti. Ka novoj sreći već danas-sutra!

Ali sreća nije u putu, već u tome da znaš da ideš i da te neko čeka i kad odlaziš i kad se vraćaš. Sve je bolje od tapkanja u mestu ili vraćanja na prošlost. Što je bilo, prošlo je. Sve što boli, mora i da prođe, rekla mi je jednom jedna baba-tetka i ja se uvek nje setim kad nešto zaboli.

Kopenhagen, Malme, Budimpešta opet i opet, Ljubljana opet i opet, Klagenfurt, Bled, Berlin, Minhen, Cirih opet i opet… I mnogo usputnih stanica!

2013. me je cele godine učila da biram gde ću i kako čekati prve minute Nove godine. 2014. sam dočekala sa sufleom od crne čokolade i sladoledom od vanile u rukama. Nek sve bude čokoladasto i vanilasto! Toplo i hladno! Kombinovano kako treba i kako ja umesim − da pruži uživanje. I meni i onima kojima sam pružila svojih ruku slatko delo. I cele godine tako. Obećavam da ćete od mene dobijati najbolje što umem da napravim. Volim da delim sve što prija.

P. S.

Kao i u prošlogodišnjem postu, evo vam misli koje su obeležile ovu godinu:

Kad odlažeš da doneseš odluku, ona se donese sama.

Ništa ne dolazi kad smo spremni ni kad želimo nego kada treba…

Postoje ljudi koji žive pravolinijski. Postoje i oni drugi. Čas odlete u nebo. Čas ih polupane dižeš sa zemlje i lepiš. Ili se samozalepe.

Biću ono što jesam, neću dopustiti ovom svijetu da uništi čovjeka u meni. Voljeću i vjerovati, ali ću odbaciti laž i prevaru. To su osobine koje ne dolikuju jednom ljudskom biću. Ljubav će biti jedini osjećaj što imam, osmijeh jedini jezik što razumijem. 

Nemam obične sreće i nemam obične grehove.

Nek vam 2014. bude godina suflea i sladoleda!