Lekcija iz gradskog prevoza (IX)

Sela u 26. Ne znam šta me to motiviše da u gradskom prevozu mislim o filozofskim temama. Ovog jutra mi je kosmička dinamičnost na redu. Setila sam se kako mi je jedan drug koji ima emotivni pogled na svet sličan mom rekao: „Ja kad zapadnem u takvo slobodnolebdeće stanje sklono opasnom padu, zamolim Kosmos da mi pošalje znak“

Kako besmisleno i smešno zvuči! Taman da zinem kako ne mogu baš da se oslonim na Kosmos kada su važni koraci u pitanju i kako ja ni ne znam da se molim, a možda ne bih znala da prepoznam znak, nego bih, kakve sam sreće, potpuno pogrešno protumačila sve i da me taj Znak lupi u glavu, on izusti: „Samo dooobro zamisli. Dobro! I reci – evo, dajem sedam dana ili mesec dana da se dogodi nešto, neki slučajni, usputni znak, baš u vezi sa tom i tom dilemom, pa nek bude šta bude!“ Ili kako biti mora? Ali, ali, ali… Ja sam fatalista, zanesenjak, ja ću se povesti za Znakom i čak i ako on bude samo Iskušenje, ja ću lupiti glavom. I srcem. Za glavu mi je još i lako, nju mogu nekom kacigom da čuvam… Tako se ja vozim danas i razmišljam o tome šta je trajno i pravo od svega što čovek može osetiti. Namrgođena, objašnjavam sebi da nema trajnog i utom vidim jednu žensku ruku kako zavrće nestašno uši glavi ispred mog nosa. Podignem malo glavu, ne skidam naočare za sunce, jer ne bih da primete kako sam se trgla… Ona ponavlja pokret, samo s drugim uhom. Čovek je hvata za ruku, savija glavu, vrti joj ruku, ona drugom opet ono prvo uvo, naginje se ka njemu i nešto mu govori. Na kraju, on joj zavrće obe ruke i oni prasnuše u smeh. Kad se primirila, pogledala je u mene, ja sam se već kod prvog zavrtanja uva ozarila! Ona se i meni osmehnu. Utom bus staje i neka žena ulazi i drži za ruku jednu crnokosu loknastu devojčicu, ova Zavrtačica ušiju gurka svog Zavrtača ruku i oni oboje gledaju u crnokosu lutkicu i onda se zadovoljno smeše. Po mojoj proceni, Zavrtačica ima 50+, Zavrtač 55+. Dakle, ljubav mi se odvija pred očima punim suza iza naočara za sunce. I dakle, trajna je. I dakle, biću ovako blesava i sa 50. To je nepopravljivo. Tu su svi – on, ona, devojčica s crnim loknama. Na Zavrtačicinoj bluzi piše Smile. Sve je istina, baš je tako bilo. Je l’ to Znak?