Letovanje na Kanarskim ostrvima – opšti deo

Posle više od godinu dana apstiniranja od pisanja, konačno imam pravu temu koja kao u doba previranja između romantizma i realizma ima sve funkcije jednog teksta – da bude inspirativan, maštovit, emotivan (kao kakva pesma Laze Kostića), a istovremeno da koristi,  angažuje, edukuje, podstakne i propagira neku ideju (kao da je sam Svetozar Marković zahtevao to juče).

Bili smo na Lanzaroteu, jednom od Kanarskih ostrva. Za razliku od Gran Kanarije i Tenerifa, o Lanzaroteu se vrlo malo zna i nije toliko popularno (a ni komercijalizovano) ostrvo ne samo među srpskim turistima, već i među evropskom turističkom masom uopšte. Pre samog puta, uspela sam da nađem samo jedan tekst na hrvatskom jeziku, ali je imao dosta redukovanih informacija, i to pomalo zastarelih, pa eto razloga više da u narednih nekoliko postova pokušam da podelim sa vama svoje iskustvo s ostrva.

Kako smo avanturistički nastrojeni, prvobitni plan nam je bio da na Lanzaroteu ostanemo tri dana, a da ostala četiri provedemo na Tenerifama. Ja sam, inače, prvi put za Lanzarote čula radeći lekturu emisije za Nacionalnu geografiju koja se bavila avionskim nesrećama. No, mogu slobodno da kažem, da sam se i tog podatka slučajno setila istražujući druge detalje o ostrvu.

Stavka 1: avionske karte i transferi

Karte smo kupili nekoliko meseci ranije, preko Wizzaira, i to, naravno, jedan od onih dana kada Wizzair daje popust i za članove kluba i za ostale putnike. Istom prilikom smo uplatili i njihovu članarinu (onu koja se odnosi na par; ako putujete s prijateljima, preporučujem da kupite onu koja se odnosi na grupu do pet osoba). Karte sa članarinom i prtljagom su nas ukupno izašle oko 280 evra (povratna karta za jednu osobu bila je 107 evra, a prtljag smo platili oko 40 evra i uzeli smo samo jedan, zato što nam je bio dovoljan za sedam dana). Wizzair je inače vrlo stiktan kada su u pitanju ograničenja u pogledu prtljaga, tako da vam savetujem da dobro razmislite šta sve nosite pre nego što se odlučite za vrstu prljaga. U veliki kabinski prtljag, na primer, ne možete uneti standardnu turpiju za nokte (videla ja kako bacaju nekoj teti na aerodromu 🙂 ). Za one koji ne znaju, Wizzair iz Budimpešte leti i na druga turistički nastrojena Kanarska ostrva, tako da, u zavisnosti od svojih želja, stremljenja i potreba, možete naći jeftine letova i za Fuerteventuru i Tenerife. Takođe, postoje dve lokalne avio-kompanije, preko kojih možete leteti s ostvra na ostrvo, a to su Canaryfly i Binter. Za pedesetak evra možete kupiti povratne karte na relaciji Lanzarote-Gran Kanarija, Lanzarote-Tenerife itd. Moguće je, takođe, i brodom otići na drugo ostrvo, i to preko tri kompanije: Fred Olsen Express, Lineas Maritimas Romero i Naviera Armas. Primera radi, do najbližeg ostrva, Fuerteventure, cena povratne karte je 54 evra.

Zbog prethodno veoma lošeg iskustva s Geatursom, ovog puta smo se odlučili za Teratravel, i mogu vam reći da se u povratku nisu baš najbolje pokazali. Vozač je, očigledno, bio previše umoran, pa samim tim i razdražljiv, a u Novom Sadu se nekoliko puta izgubio uprkos tome što je imao navigaciju. Putovanje je trajalo mnogo duže nego što je pristojno za relaciju Budimpešta-Beograd, ali najgore od svega je što su nas, uprkos tome što smo unapred rezervisali i platili mesta, ipak izostavili sa spiska putnika, te se vrlo lako moglo dogoditi da se uopšte ne vratimo te noći. Na sreću, let s drugim putnicima je kasnio, pa smo mi prišli njihovom organizatoru, koji je brzo reagovao i uspeo da nas smesti kod vozača.

Posebna napomena: mi smo bili vanredno srećni i ponosni što smo za tako malo para uspeli da nađemo avionske karte, a onda se dogodilo da smo, po sletanju, upoznali par koji je za 70 evra kupio povratne karte pet-šest dana pre puta! Ovakva opcija, naravno, dolazi u obzir samo ako ste dovoljno fleksibilni s poslom i odmorom, pa možete uzeti dane kad vam je volja 🙂

Stavka 2: smeštaj

Naviknuta na Booking, najveći deo vremena posvetila sam istraživanju njihove ponude. Gledala sam i Airbnb, ali smo se na kraju odlučili za Oasis Lanz Beach u turističkom mestu Costa Teguise. Rezervisali smo apartman u okviru ovog hotelskog kompleksa za 340 evra, s tim što je u tu cenu bio uključen i doručak (bez doručka je cena bila oko 280 evra)! Hotel je bio srednje ocenjen i pomalo smo se pribojavali šta će nas dočekati, međutim, sem pomalo starinske stolarije, sve ostalo je bilo sjajno.

Važna napomena: Mnogo više se isplati kada se putuje grupno, jer se isti taj apartman, koji je, suštinski, četvorokrevetni, može iznajmiti za 420 evra, što bi značilo da bi 210 evra bilo po paru! Sa doručkom!

Naravno, cene variraju u zavisnosti od trenutka kada rezervišete smeštaj i sve ono što važi za traženje avio-karata, važi i pri traženju smeštaja.

Stavka 3: rentakar

Auto smo iznajmili verovatno povoljnije nego bilo gde u Evropi. Jedino gde je jefitnije bilo, a da se ja sećam, jeste kada smo nas četvoro na Šri Lanki iznajmili auto i vozača za 5 dana za 180 dolara :D.

Naime, za osam dana korišćenja potpuno novog automobila platili smo 70 evra.

IMG_1133

Osiguranje nismo uzimali (računali smo na veštinu i srećne zvezde), pa nam nije ni bilo potrebno :D. Osiguranje se, inače, dodatno naplaćuje 15 evra po danu. I tu imamo preporuku: agencija Budget, preko sajta: rentalcars.com. Ovu agenciju smo odabrali zato što su imali najbolje uslove rentiranja: uzeli su nam svega 120 evra depozita (druge agencije uzimaju i po 300-400 evra), dočekao nas je automobil s punim rezervoarom i zaista su bili vrlo ljubazni i predusretljivi. Svi automobili su im novi i u odličnom stanju. Poslušali smo tuđa iskustva i savete, tako da smo pri preuzimanju automobila proverili i zahtevali od njih da nam napišu čak i najmanje ogrebotine i neravnine koje su bile uočljive (paranoični srpski mozak je u nekom momentu poverovao u priču s interneta da ovi iz agencije namerno naplaćuju stara oštećenja ako ne uzmete osiguranje, što se, naravno, nije desilo!).

Praktičan savet: Dok jedna osoba čeka prtljag, druga već stoji u redu za preuzimanje automobila.

Zaključne napomene

Dakle, ako sve stavimo na papir, ovaj aranžaman (transfer, 7 noćenja s doručkom, avionske karte s prtljagom i rentakar) koštao nas je nekoliko dana istraživanja i 664 evra (za dvoje!), što je, priznaćete, jeftinije od većine aranžamana za Grčku, Hrvatsku i Crnu Goru (ako uzmemo u obzir avionski smeštaj), u koje toliko često odlaze turisti iz Srbije.

O prirodnom bogatstvu i raznovrsnosti, gastronomskom užitku i drugim vanserijskim iskustvima s ostrva, u narednim postovima.

Dotad, nekoliko fotografija za najavu.

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: