On je de jure srpski vladar, ali de fakto vlada samo jednim delom teritorije.
Opoziciji i srpskim velikašima ne pada na pamet da ga podrži u vladavini, na šta se on ne obazire.
U početku svoje politički karijere bio je zadužen za međunarodne odnose, a tadašnji gospodar ga smatra čovekom od poverenja.
Otac (politički ili biološki) proglasio ga je vladarem i pre nego što je otišao sa srpskog trona, jer je želeo da osigurna da baš ON bude naslednik.
Tokom njegovog političkog uspona bilo je separatističkih aktivnosti po Srbiji, te je albansko stanovništvo dobijalo delove teritorije. Uspeo je da zadrži u okviru srpske teritorije samo jedan grad, sve ostalo je izgubio. Zapravo, on je bio kralj jedne male oblasti, ali s dovoljno jakim marketingom među ljudima da se o njegovoj slavi priča i pripoveda.
Ne može se ustanoviti tačno vreme kada je postao vazal i sluga neprijateljskim silama.
Od prve žene se razveo, živeo je s drugom, ali ova bračna epizoda gotovo da je potpuno skrajnuta.
Na slikama je prikazan kao čovek ozbiljnog lika, strogog pogleda.
Uglavnom su to freske. Nisu fotke s Pixabaya kao ova.
Stvarna biografija ovog junaka ne poklapa se sa tekstovima u kojima je opevano njegovo junaštvo, prkos, hrabrost, čojstvo.
U narodnom predanju i legendi on prkosi neprijateljima, obračunava se surovo sa njima. U stvarnosti − on im služi.
Ova protivurečnost omogućila je da se kult ličnosti širi i ukoreni.
U pitanju je − Marko Kraljević.
Međutim, svi elementi ukazuju na još jednog srpskog junaka dvostruke biografije, stvarne i epske, realne i fantastične.
Savremenog.
Jeste li to primetili?
Svetlana Slijepčević Bjelivuk 