Hvala ti, Deda Mraze!

Prošle godine sam ranije pisala Deda Mrazu. Bila je to jedna gadna godina. Sve što sam mogla da ispustim, otelo mi se, nespretno i trapavo, onako kako nesigurno dete lomi figurice od kristala prenete iz neke daleke zemlje i stavljene na donju policu, na vidljivo mesto. Onda se one raspadnu u paramparčad, a dete seНаставите читати „Hvala ti, Deda Mraze!“

Šta je meni ovo trebalo…

Ključno pitanje – šta je meni ovo trebalo… Odgovor koji raste kao ala, veštica, zver, čudovište iz mraka – NISAM ZNALA DA SAM OVO HTELA. Koje ovo? Ovo na slici! Držim juče pet primeraka, urednica srećna, presrećna, ja gledam u knjige, pa u Anu, pa opet u knjige… I šta sad? Ljubičasto i crno. MoglaНаставите читати „Šta je meni ovo trebalo…“

Plašite li se misli?

Pre nekoliko godina spremala sam rad o političkim govorima. Na jednom poprilično neuglednom štandu na Sajmu knjiga u Novom Sadu ugledala sam poznato ime. Uzela sam knjigu u ruku, malo je vrtela po rukama i rešila da kupim. Noam Čomski, Kontrola medija. Pročitala sam je tog popodneva. Sutradan sam se vratila i kupila još jednuНаставите читати „Plašite li se misli?“