Od sreće do sreće

Sećate li se onog pitanja koje se ne postavlja? Danas se srela sa kolegom. Divan momak. Senzibilitet i talenat umetnika, upornost i disciplina sportiste, mudrost helenska, vrcavost i dovitljivost beogradskog mangupa, intelektualna širina poželjna i potrebna za akademika. Više od kompletne ličnosti. Ovaj svet je otišao dođavola. Nešto se događa sa svetom.

Pitanje koje se ne postavlja

Iako sam se upinjala da vas ubedim da ova jesen ima smisla i da Crnjanski baš nije uvek u pravu, ovih dana mi se to obilo o glavu (rima je sasvim slučajna). Već danima Ona Jesen, glupa, tmurna, dominantna, mučna, vršlja po mom životu. Ponaša se kao raketa koja je izgubila svoj pravac, pa sadНаставите читати „Pitanje koje se ne postavlja“

Lekcija iz gradskog prevoza (2)

Dobro, nije baš iz gradskog, ali ima veze sa njim. Stanica u bloku. Na stanici nekoliko putnika. Jedna devojka u sivoj jakni, krupnih očiju, rumenih veeeelikih obraza (nek i ja za nekog mogu da kažem da ima velike obraze 😉 ); starija gospođa u krem jakni (#onokad ne možeš da proceniš koliko godina ima, aНаставите читати „Lekcija iz gradskog prevoza (2)“